11. дан захвалности – ваздух
Чак и у ситуацијама које нам изгледају као лоше, након извесног времена можемо препознати невидљиви додир који има задатак да врати нас на прави пут (или га усмери на њега, ако већ не идемо њиме), да ојача нашу веру, да научи нас некој од врлина…
Редовни посетиоци знају да не верујем у случајности. Зато, ако се и деси нешто непредвиђено, на шта ја немам утицаја, повучем се у тиховање (колико ми околности дозвољавају) и молитву, па кад сване нови дан… Обично буде по оној народној „Јутро је паметније од вечери“
Зашто нас неки људи привуку, чак и преко Интернета? Шта је то невидљиво између нас што повезује наше душе, а знамо да није (само) ваздух?
Будимо захвални на свему добром, а невидљивом, што испуњава наш живот: ваздух, љубав, благодат Божија…
10. дан | 12. дан |
Што се мене тиче, права тема у правом тренутку. Баш ових дана интензивно размишљам о томе како се због неких догађаја који ми се чине страшним лако препустим маловерју, а време које наиђе после покаже ми колико нисам био у праву.
Ниси једини… Сви имамо те дане, зато нам и треба подсећање…