„Заборављене ципеле“ – Јелена Глишић

У школском се дворишту
јутрос граја дигла,
кад сам сва у журби
ја пред школу стигла.

Сви су се смијали
на сав божји глас,
држ’о се за стомак
и домарев пас.

Како се догодило –
то не знам ни сама,
али сам у кућним
дошла папучама.

Мора да су криве
фризура и шнале
што су ми код куће
ципеле остале.

Ма, нећу да плачем –
коме то још прија,
када сви се смију –
смијаћу се и ја.

 песма преузета са ЗАБОРАВЉЕНЕ ЦИПЕЛЕ | Поезија за дјецу | Јелена Глишић

Свим ђацима желим срећан полазак у школу, уз подсећање да пред излазак из куће провере да ли су све ствари на свом месту, да не би прошли као јунакиња ове песме 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s