14. дан захвалности – чуло мириса
Прошле године, док је Ана била предшколац, учили су о чулима. Она је на питање „Шта моја чула воле/не воле?“ за чуло мириса одговорила „волим лепе мирисе из кухиње, не волим мирис фломастера“
Чуло мириса нас у секунди може вратити у детињство. Углавном нас мириси детињства сећају лепих ствари, топлине дома љубављу и срећом испуњеног. Непријатне мирисе заборављамо иако остају негде у подсвести забележени, како би нас на време упозорили на опасност.
Кажу да укус хране више осећамо мирисом, и да је баш због тога тешко окусити храну чији нам је мирис одбојан.
Постоје места која у нама изазивају неки непријатан осећај. Кад би смо се удубили, вероватно бисмо дошли до закључка да то место има неки непријатан мирис. И обрнуто, места на којима се лепо и опуштено осећамо имају пријатан мирис. Ја лично волим, између осталих и мирис босиљка и мирис тамјана. И за босиљак и за тамјан кажу да су лековити, нарочито та ароматична испарења (која им и дају мирис). А онда налетим на изјаву оца Тадеја о тамјану:
„Тамјан је чудо Божије. Није довољно само проветравати просторију, треба је и окадити тамјаном. Јер неке отрове који остају у ваздуху, уништава само тамјан. И зла сила бежи када палимо тамјан.“
Будимо захвални Господу на чулу мириса, које нам баш својом осетљивошћу на непријатне мирисе, може сачувати живот!
| 13. дан | 15. дан |
3 comments