Чудо невиђено
Путовао пуж светом, па наишао на јежа који се из једног гаја селио у други, заједно са својим синчићем.
– Па како си прошао на путу? – упита јеж.
– Обишао сам једанаест градова, седам мора и прешао девет планина, а нисам се ничем више начудио него једној великој буби.
– Зашто? – упита јеж.
– Та буба – објасни пуж – је имала ћеркицу којој је стално тепала:
– Како си ми лепа, како си ми бела. – А веруј ми није нимало лепа. За мене је то било највеће чудо.
– Хм, – рече јеж – ја, додуше, не знам како та буба изгледа, али сам сигуран – и јеж помилова свог синчића по бодљикавим леђима – да нико нема тако мека и глатка леђа као мој малишан.
народна басна
cy3a 