16. дан захвалности – чуло слуха

Звук је механичка осцилација ваздуха коју човек чује. Човеков орган слуха може да региструје осцилације у фреквентном опсегу од 16Hz до 20000Hz ако оне имају довољни интензитет. Звук се простире кроз медијуме у сва три агрегатна стања. Звук не може да се простире у безвадушном простору. Под звуком се подразумевају и осцилације изван напред наведеног фреквентног опсега: инфразвук испод 16Hz и ултразвук изнад 20000Hz… Чуло слуха код човека може се поделити на две функционалне целине: на физички и психолошки део. Физички део чини све оно што се анатомски сврстава у чуло слуха: два ува, нервни путеви и центри у кори великог мозга. Психолошки део чини нематеријална сфера психолошког реаговања на физичку побуду која као резултат даје звучну слику у свести слушаоца.“ Дакле, уши примају сигнале и нервним путевима шаљу их до мозга. У мозгу се ти сигнали претварају у тонове (ако слушамо музику) или речи (ако разговарамо са неким).

Да ли вам се десило некад да сте потпуно сами у соби, да је „апсолутна“ тишина, да сте потпуно будни и да чујете неки глас. Да, слично као и са чулом додира. Некада нас анђели додирну, а некад нам поруку шапну. Све те сигнале нам Господ шаље, а на нама је да их примимо чиста срца, са смирењем и уз молитву благодарности Господу.

Они који су били у пустињи имали су прилике да чују тишину. Осећај који се не може описати. А некако ми се, уз причу о тишини, надовезује песма.

Многи људи данас не проводе време у тишини, смета им. Од рођења смо навикнути да будемо окружени „буком“ и „тишина“ нам смета. (па чак и ја својој деци, кад крену на поподневно спавање укључим радио, да бих замаскирала буку са оближњих градилишта, из кухиње…) У тишини наш мозак има много мање посла око обрађивања звучних надражаја, и онда смо у прилици да будемо сами са собом, да размишљамо, да своје време посветимо Господу, али то је тако тешко!

Мени константна изложеност буци смета, чини ме нервозном. Зато сам се искрено обрадовала чланку „Бука и бес“ који је Огњена пре извесног времена објавила. Понадала сам се да ће писати о утицају буке на повећање нивоа беса који носимо у себи. Свеједно, текст је сјајан и вреди га прочитати. Надам се, ипак, да ће се неко позабавити и везом између сталне изложености разним звучним надражајима и бесу, гневу, агресији који дефинитивно јесу у порасту.

Па, ипак, слух је благослов Господњи и треба да будемо захвални на том дару, јер у природи постоји толико дивних звукова кроз који жива бића славе Творца. Треба уживати у њима. Треба уживати и у музици, у лепим речима, јер кроз њих уметници славе Творца. Уосталом, они који су ускраћени за тај дар… ни не знају колико губе. Тек кад доживе да чују, вероватно ни не знају шта их снашло, потпуно ново богатство сазнања кога нису ни били свесни… Погледајте један дирљив видео, разнежићете се, сигурно 🙂

15. дан 17. дан
Advertisements

5 comments

  1. Огњена

    Изузетно важна тема, које се слабо, скоро уопште не дотичемо. Хвала ти на овом нежном, а снажном подсећању. Посебно ти хвала на подстицају да размишљам о могућности да напишем нешто о утицају буке на повећање нивоа беса и агресивности.

    • cy3a

      Хвала теби на читању и коментару…
      Покушавам да сваку од ових тема које сам сама себи задала сагледам из разних углова, па се тако дотакнем и многих важних тема. Захваљујући свима вама који читате ове текстове добијам и мотив да наставим даље 🙂

  2. Повратни пинг: 30 дана захвалности | cy3a
  3. Повратни пинг: 15. дан захвалности – чуло додира | cy3a
  4. Повратни пинг: 17. дан захвалности – чуло укуса | cy3a

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s