19. дан захвалности – успомене

Након што ме је рат у Босни одвојио од мог детињства постала сам свесна значаја јеврејске клетве „Дабогда имао па немао“. Цело моје детињство стало је у неколико роковника/дневника које сам понела са собом и албумима/кутијама фотографија које сам накнадно добила. Све остало је заувек нестало…

Можда зато толико и уживам у фотографијама и трудим се да забележим „сваки“ тренутак живота моје деце. Можда сам зато летос провела јако пуно времена припремајући дискове пуне успомена за Анине другаре из вртића. И свако њихово „Хвала, расплакала си нас, дивно смо се подсетили, предивна успомена, данима нисмо престајали да гледамо…“ испуњава моје срце радошћу… А моје успомене, највећим делом, чине само сећања записана у сакривеним пределима свести/подсвести!

18. дан 20. дан
Advertisements

5 comments

  1. nena3110

    Uspomene su uvek dragocene. Koliko možemo, treba da se vraćamo lepim doživljajima, a tužne, tužne ne treba da zaboravimo, ali im se što manje vraćati. Prošlost se ne može promenti, a ono lepo iz prošlosti nam daje snagu da idemo dalje.

    • cy3a

      Баш због тога и написах овај текст о успоменама, јер мислим да су јако важне, да дају нам снагу за будуће догађаје и неке нове успомене 🙂

  2. Повратни пинг: 30 дана захвалности | cy3a
  3. Повратни пинг: 18. дан захвалности – глас | cy3a
  4. Повратни пинг: 20. дан захвалности – учење | cy3a

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s