„ОРАХ И МУДРА СВРАКА“ – Мирјана Мирча Цветковић

На врх стабла орах бесни,
све га жуља капут тесни,
он би радо да га скине.
Али како? То га брине.
Полетео с танке гране,
све до земље ни да стане.
Па шта друго да се згоди
са капутом кад се роди?


Сада жури, сада хита
без терета да се скита,
Промолио ведро лице
своје смеђе кошуљице.
Котрља се, поиграва,
та немирна тврда глава,
игра жмурке с веверицом
и опалим жутим листом,
а онда га изненада
зграби једна сврака млада.
Шта ће свраки орах тврди
око њега кад се труди?
Мудра птица ова сврака,
понесе га пут облака,
па га баци са висине
на камењар. Да погине!
Распуче се тврда љуска
ко кап воде када пљуска.
Рекао би неко: Лудо!
Та је сврака право чудо!
А она се језгром слади
кад зна добро шта да ради.

Мирјана Мирча Цветковић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s