Неке тајне је боље не знати

Замислите – одрастате уз брижног деду, који вас обожава, учи „Ђиха-ђиха четир’ ноге“, игра се с вама… да бисте, кад одрастете, сазнали тајну од које се леди крв у жилама – да је ваш деда ратни злочинац. Како прихватити то сазнање? Како у срцу повезати деду уз ког сте одрастали са оним што је био много пре вашег рођења? Вероватно се јавља и дилема „Да ли носим део његовог греха у својим венама?“ Тада почињу и кошмарни снови, несанице, јер осећате да вас душе хиљада невино страдалих људи притискају и гуше. И тада дођете до закључка „Неке тајне је боље не знати“

Advertisements

6 comments

    • cy3a

      Инспирисано, додуше, америчком серијицом коју гледам пред спавање, али сам успела да замислим кроз шта пролази… Текст написан у једном даху, јер сам сама остала без даха!

  1. причалица

    Док сам читала мислила сам исто што и Небојша. И моја препорука је исти филм.
    Међутим, има још један, хрватског режисера „Тестамент – Залазак столећа“. То је филм о усташком злочину и суђењу Андрији Артуковићу. У филму се злочинац среће са рођеним сином, али издалека. Син не прилази. Мишљења сам да се и у њему водила стравична борба. Не дај Боже никоме тог зла.
    Поздрављам!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s