инспирисано „Животињском фармом“
Одавно је познато да су свиње „једнакије од свих животиња“. А „свиња“ имамо на сваком кораку, у свим слојевима друштва, у свим животним ситуацијама. Многи од њих се свим силама труде да и своје „свињчиће“ што пре науче ту важну животну лекцију. Али, заборављају да ако ниси „свиња“ рођењем, тиме што си стално уз „свиње“, што сваки њихов корак пратиш, што постајеш њихова сенка и очи и уши, (да могу постали би и њихови мозгови!), тиме нећеш постати „свиња“.
Не знам чему та потреба да се сви остали понижавају да би се себи дигла цена. Са друге стране не знам чему потреба да се додвораваш „свињама“ у нади да ћеш и сам постати „свиња“. Господ нам је свима дао слободу, на нама је да ли ћемо је прихватити!
Најгоре је што се та потреба за полтронством врло агресивно утискује у гене нашег наредног нараштаја. Чувена матра: “јес’ да то није праведно, али ми ту ништа не можемо“ претаче се у поптуно прихватање неправде, уз изостанак сваке жеље чак и да се неправда осуди. Она постаје саставни део живота. Постаје нормална. А на крају постаје и правило понашања.
Баш због тога треба учити децу, „усадити им“ осећај за правду… И молити Бога да их сачува (од свакога зла)! Баш због тога треба учити децу, „усадити им“ осећај за правду… И молити Бога да их сачува (од свакога зла)!