Анина прва лектира
Ана је данас дошла из школе и рекла да за домаћи из српског има да прочита најмање четири песме Јована Јовановића Змаја из књиге са песмама. Мала дигресија – прошле недеље су завршили штампана слова азбуке, у петак су радили драматизацију приче „Деда и репа“. Иако су ту причу већ радили у вртићу па им је позната, сама чињеница да су глумили, да су се “ маскирали“ је додатно појачала доживљај.
Данас су најпре причали о библиотеци, шта је и чему служи, како се узимају књиге… Након тога су заједно са учитељицом отишли до (школске) библиотеке, узели књигу песама Јована Јовановића Змаја, добили чланске карте.
Ана је поподне, пре поласка на (секину) пробу фолклора прочитала задате четири песме, а кад се вратила, пред спавање – уместо приче читала је песме. Јесте да је мало-мало звала да пита „а шта значи…“
Да ли може бити лепши почетак дружења са књигом, од чика Јове Змаја? (Додуше, познајем жену која је рекла да она не воли свог сина да учи Змајеве песме, јер су оне пуне чудних речи!) Ана је сва поносна што САМА чита песме, већ је смислила да ће кад прочита целу књигу отићи сама у библиотеку (без учитељице) и заменити за другу књигу. Што се Ане тиче – овај потез учитељице је пун погодак!
P.S. Само да допуним причу о библиотекама у основној школи, које јесу прво место где деца треба да заволе књигу одличним текстом који сте вероватно већ читали: Петница је за понекога, а библиотека за свакога
cy3a 
Čestitke za prvu knjigu! 🙂 Vidim ja, biće to jedno lepo druženje. Kao neko ko se, interesovanjima, više vezivao za brojke nego za slova, mogu baš tako matematičarski da objasnim svakom detetu šta će mu značiti svaka pročitana knjiga. Bez imalo matematike. Lepo bi bilo da to što nam knjige daju prepoznamo jer smo ih pročitali, nego da žalimo što smo propustili to nešto iz knjige zato što ih nismo pročitali.
И она је више за „бројке“. Домаћи из математике часком уради, без грешке. Али, сад кад види да јој „слова“ отварају један потпуно нови свет – њеној срећи нема краја 🙂