Уместо честитке за блогорођендан

Дивим се до имбецилности свим оним супер мамама са интернета. Њихова деца су савршено васпитана. Оне спремају домаћу, органску храну. Куће савршено усисане, од прашине ни трага ни гласа. Све испеглано и савршено поређано. Нон-стоп су са децом напољу.
Кад су, у ретким тренуцима, кући са децом онда раде разне креативне ствари са домаћим пластелином, са играчкама које сами праве. Иду на посао тип-топ сређене. За пријатеље увек имају времена. Сваког дана на блог избаце неколико текстова са милион фотографија које су све саме направиле. Сва јавна дешавања везана за маме и интернет посећују и активно учествују у њима. Рекох ли да су увек насмејане, да са мужевима имају савршен однос (муж добро зарађује, ради одговоран посао, али је, ипак, стално са породицом). На свим друштвеним мрежама имају брда и брда фотографија своје деце, да њихови реални и виртуелни пријатељи не остану ускраћени за неки детаљ из живота малих принчева и принцеза. Све постижу саме, муж само понекад улети да мало припомогне…

Код мене то изгледа отприлике овако:
Деца к’о деца, имају добре и лоше дане. У вртићу и школи су добри, кад оду код некога они су добри. У кући… Па то је њихова оаза, зар не 😉 Кад почну да скупљају играчке играју се, играју, тако да скупљање играчака траје и траје… Ако сте некад читали књигу „Срећан рођендан ×3“ – Либи Глисон –  знате о чему причам 😉
Кувам, Ани спремам ужину, понекад подгрејемо нешто из замрзивача.
Усисавање је обавеза мог мужа.
Пеглам навече за сутра ујутру, тако да проведем 10-ак минута поред пегле. Одећу након сушења свако оставља на место.
Излазимо напоље често, кући их пустим да се играју сами, осим кад имамо „обавезу“ да направимо нешто креативно. Има толико ствари које бисмо могли радити, али немамо времена за све.
Жао ми је што за дружења са пријатељима немамо времена. У ствари, наше и њихово време се не поклапају. За најобичнију кафу потребни су дуготрајни преговори, и увек постоји могућност отказивања у последњи час…
Од друштвених дешавања посећујем концерте и приредбе на којима моја деца учествују (и буде као у оној реклами „Зашто мама плаче кад сам све добро урадио?“)

Блог… Кад имам времена објавим текст – некад чешће, некад ређе. Чак сам спремала и једно изненађење читаоцима за блогорођендан, али ћу мало закаснити.
Друштвене мреже – да није Аниних и Марининих другара, односно њихових мама много тога би остало незабележено на фејсбуку. Код мене не важи оно „ако није на фејсбуку није се десило“.
И тако… За разлику од оних супер мама мој дан, ипак, траје само 24 сата!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s