Сећања

Данас се сећам само оних који „отишли су на небо“!
Сећам се пластичних аутомобилчића, које носио је по један у свакој руци… Памтим осмех…


Памтим Лајку – жуто куче које сам учила да плеше и чешљала га и правила му фризуре… И памтим бабину питу са суканим корама – за мене увек „зељаник“… И памтим радну собу свог ујке која за мене била је као пећина са благом… И памтим мирис дудињки и црвене прсте и лице…
Сећам се пластичног баштенског стола и столица и његове реченице „Ја сам волео да буду бели“… И једна од ретких фотографија – он са унучићима…

И сећам се пријатеља који био ми као брат… Последња слика – „играмо се“ са мобилним телефонима…

Памтим и лета и зиме… И викендицу и приколицу… И наше дуете виолина/синтисајзер и глас/синтисајзер… И фотографисање, јер обоје смо уживали у томе… И памтим „последње“ речи: „Надам се да сам успео да направим доброг човека од тебе“…

И једна дивна жена и серија „Кнегиња Анастасија“ коју гледасмо заједно уз поподневну кафу…

Знам да сви гледају нас одозго и да радују се са нама. Нека буде забележено да их се сећам… Стално, не само данас!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s