мржња

Колико мржње
у тој једној реченици!
Заболело је!!!
Први пут
директно изречена увреда,
погажена сва моја убеђења
и ја згажена као бедни црв!
Зашто?

Живот нас је раздвојио
а гени предака пробудили
оно што нисмо очекивали:
њихову злураду надменост
и наш истинољубив понос.
Зато се толико разликујемо
иако бејасмо блиски.

Ја идеализујем прошлост
јер верујем
да још увек смо наивна деца.
Они само траже
храну за своју мржњу
и повод за увреде.

Да ли се одрећи себе
да би се можда обновило
старо пријатељство?
Или живети свој мали живот
са онима који ме заиста воле?


Написано пре неколико година конкретним поводом. Данас се сетих, па да поделим са вама…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s