Умиру људи…

Умиру људи…
Гасе се лагано
треперава светла
на платну
што живот се зове…


Они који остају
тугују,
плачу неко време,
па забораве…

Дела живе,
тињајући тихо
или горећи као буктиња,
дајући нови живот
треперавом светлу
чији одсјај остаје на небу…

Ослушнимо
невина дечија питања
о драгим људима
који умрли су…

Причајмо,
причајмо о њима,
јер све док се сећамо
они живе у нама…

Advertisements

3 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s