незадовољна жена

„Где налазиш те глупости да гледаш?“ Све чешће му је постављала то питање, иако је од почетка знала да имају различита интересовања кад су телевизијске емисије у питању. Зашто је то одједном почело да јој смета?
„Зашто стално седиш за тим рачунаром?“, пожели често да му каже, али се заустави сваки пут, јер би и он то исто могао њу да пита.

Одједном је схватила да и поред мужа који има „нормално“ радно време и који воли своју децу само она брине о деци. Постали су као хиљаде других парова: муж ленчуга и незадовољна жена. Покушава себе (и друге) убедити да он је другачији, да њихова љубав је другачија. Али, све чешће јој се по глави врзмају речи њене пријатељице:

Имамо само исте погледе кад је реч о породици и о неким битним животним питањима. Иначе смо у свему различити. Он је статика, ја динамика. Његов живот се своди на храну, спавање… Ја волим и желим све остало… Ја бих стално нешто да стварам, да правим и подижем, а његов сан је ленчарење. Презирем његову лењост. Ја обожавам да путујем, њега то не интересује… Није спреман да се мења и удовољава другима. Изразито је себичан, тврдокоран, тежак. Њему треба жена/домаћица, а мени све можеш урадити али ме не можеш одвојити од мојих интересовања, и потребе да се крећем. При томе и кувам, и чистим, и перем, и дочекујем фамилију, и васпитавам и одгајам децу. Често имам осећај да живим са седамдесетогодишњаком. Понекад се љутим у себи кад га видим таквог какав јесте, али онда угледам нашу децу и схватим да су њих двоје вредни те љутње. И тако, што не могу са њим, ја урадим сама.
Те речи су све чешће звучале као да их сама изговара!

Зна да мора да застане, да буде сама са собом (и Богом) и да донесе исправну одлуку, као што је пре толико година сама, свесно, одлучила да се уда за њега, много пре него што је до тога дошло. Али, живот је носи и баца тамо-вамо, не стиже да буде свугде где треба. Заборавља да Ратник Светлости „отвара своје срце Васељени и моли Бога да га надахне“ не обраћајући пажњу на то што људи око њега говоре „Како је сујеверан. Прекинуо је борбу да би се молио…

Зна она, добро зна да основу квалитетног односа чини комуникација. И зна да мора радити на томе, јер се у односу двоје људи НИШТА НЕ ПОДРАЗУМЕВА. Али, чека да он буде мушко, и да пресече и каже: „Никада заправо нисам причао с тобом, зар не? О нама. Сматрао сам да се све оно међу нама подразумева и био сам ти веома захвалан, јер си била моја оаза мира и спокоја.“ Па, ипак, њен живот није јефтини љубавни роман.
Осећа већ дуже време како губи себе, а то не сме дозволити. Мора се тргнути, мора се издићи изнад апатије у коју лагано запада, мора наћи времена за себе!

Иако су жене генерацијама уназад васпитаване да слушају мужа, њено генетско наслеђе пуно је бунтовних жена које су у својим породицама водиле главну реч. Можда баш због тога не може да се помири са ситуацијом у којој се нашла – део ње осећа потребу да буде послушан а други тежи самосталности! Зато и жели да направи компромис, да нађе мало времена за себе, чиме би бунтовни део личности био задовољен. И…

Коначно је нашла време за себе, кад оде из куће на два сата и не интересује је ништа! Испуњена је позитивном енергијом, па је и тренутна ситуација у браку мање дотиче. Док не скупи снагу да узме Господа за руку да јој помогне да ствари постави на своје место!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s