Ђак генерације

200 ђака завршило је школу овог маја. По чему се један од њих издваја да би био ђак генерације?

Да ли је то онај вуковац, миран, повучен, који се ни са ким не дружи, коме је учење све у животу? Или је то она продорна девојка, такође вуковац, која се дружи само са пар другарица и то јој је, осим учења, сав свет? Или она девојка, насмејана, начитана, увек спремна да помогне свима око себе, која нам је толико пута делила лекције из хуманости? А можда је то дечко који није вуковац, али освајао је силне награде на такмичењима, који иако живи за науку има довољно времена и за другове, и за спорт, и за позориште, који кад уђе у просторију сунце нас све обасја?

Докле ће више једини критеријум бити успех? Зар им и на тај начин не шаљемо поруку да су оцене најважније? А после се чудимо што уче за оцену! Успех ће им бити пропусница за наставак школовања, за прелазак на следећи ниво. Можемо ли бар у овом тренутку посматрати те младе људе и ценити њихове људске квалитете?! Јер не треба заборавити да се ђак генерације свим својим квалитетима издваја од осталих и као такав требало би да буде узор генерацијама које долазе.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s