мај/јун – месец суза

Ово је месец растанака: завршне приредбе у вртићима, растанак од учитељице, завршетак основне школе, завршетак средње школе… Сви ти догађаји набијени емоцијама и пуни суза. Сваки од њих означава крај… и почетак нечег новог.
А онда, годинама касније, сусрети препуни сећања измамљују стидљиве сузе које крију мешавину осећања.

Налетех на речи које забележла сам на крају свог основног школовања. Идеја је била да направим споменар у који би се сви другари из одељења уписали, а ја бих на почетку написала ове „стихове“. Нажалост, ту идеју нисам остварила. Са друштвом из основне школе, сем њих двоје који су ми само на листи пријатеља на фејсбуку, немам никаквог контакта. А ја се и даље сећам лепих ствари из основне школе 🙂

Сјетићемо се некад
и биће нам тешко,
биће нам криво
што тога више нема.
Ти дивни школски дани,
те љубави прве, ране
дубоко су у нашим срцима.

И довољна је само ријеч,
довољан је само стих,
довољан и уздах
да се сјетимо,
да не заборавимо
дане проведене у школској клупи,
да не заборавимо
шале и прве љубави,
да се сјећамо
дана када смо расли
ЗАЈЕДНО!

Сваку успомену
коју напишем
неко други ће да
избрише
зато пишем својим
срцем
да не заборавим ове дане
љубави прве, ране,
дивне дане среће те
љубави дјечије, несташне,
ТРАЈНЕ!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s