Понекад питам се…

Понекад, само понекад,
питам се,
не очекујући одговор.
Све је одавно речено,
све песме су већ написане,
све слике насликане,
све композиције одсвиране.
Уметност одавно
ка сумраку тежи…

И философи,
који љубе мудрост
и смислу живота теже,
све одговоре своје
проналазе у једној књизи,
већој и вреднијој од свих.

Обични људи
полако постају машине,
потрошачко друштво
убија људскост
јер лакше је управљати
сподобама без морала.

Ја уживам у природи
јер у њој видим Божански лик,
и мала деца – ти анђели на земљи,
које Господ даје нам на старање
и да би кроз њих нам рекао
све оно што иначе не чујемо.

И ова киша – то Божије су сузе
над палим душама свим,
које покушава опоменути
да живот без Бога и није живот,
које покушава вратити
у рајске вртове.

Крени, душо, путем добрим,
крени полако,
Господ држи те.
Погледај, душо, колико је болних,
који требају те.
Пружи, душо, из дубине срца,
то даће Господ сам!

Не слушај, душо, лажи
којих свет је пун.
Не гледај, душо, зло
јер са њим не борави Бог.
Не брини, душо, ништа
Господ све ће ти дати!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s