Моја мама

Ноћу често кад већ заспим
и кад соба већ опусти
као латице руже мама
на мој образ пољубац спусти.

Она моје мале туге
загрљајем топлим теши
а свакој се мојој срећи
ко најлепшем дару смеши.

Њени прсти као лахор
пређу преко моје косе
а њене ме приче лако
у далека царства носе…

Advertisements

2 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s