Мале животне радости – дан пети
Јутрос је падала киша. Не брините, не желим да кукам, још увек сам у изазову „Мале животне радости“ 😉 Киша може бити врло инспиративна. Моја прва песмица је о киши. Моја деца певају песму „Пада киша капљицама„. Али оно на шта ме киша увек асоцира је „Певање на киши„.
Муње су веома импресивне, али их је јако тешко ухватити апаратом. Ми смо својевремено успели.
Када се споје киша и сунце добија се дуга, једна предивна појава, такође тешко ухватљива апаратом:
Деца воле кишу и кишобране и кабанице:
А после кише дође још мало дечијих радости:
И за крај, мало неуобичајено (чак се и не уклапа у тему), али оставила је јак утисак на мене чињеница да написали су и снимили песму о мајору Гавриловићу:
Advertisements
