Мале животне радости – дан пети

Јутрос је падала киша. Не брините, не желим да кукам, још увек сам у изазову „Мале животне радости“ 😉 Киша може бити врло инспиративна. Моја прва песмица је о киши. Моја деца певају песму „Пада киша капљицама„. Али оно на шта ме киша увек асоцира је „Певање на киши„. 

Муње су веома импресивне, али их је јако тешко ухватити апаратом. Ми смо својевремено успели

Када се споје киша и сунце добија се дуга, једна предивна појава, такође тешко ухватљива апаратом:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Деца воле кишу и кишобране и кабанице:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

А после кише дође још мало дечијих радости:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

И за крај, мало неуобичајено (чак се и не уклапа у тему), али оставила је јак утисак на мене чињеница да написали су и снимили песму о мајору Гавриловићу:

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s