Параолимпијске игре Рио 2016

За разлику од Олимпијских игара Параолимпијске игре нисам могла да пратим јер сам у време кад су била такмичења ја била на послу. Па, ипак, захваљујући мојим малим радозналицама знала сам шта се дешава и радовала се свакој медаљи. Муж ми је препричавао оно што је стручни консултант коментатора причао о правилима, начину тренирања ових спортиста тако да сам и сама упознала једну нову област спорта о којој нисам много знала. Након ових Параолимпијских игара заиста могу да кажем да параолимпијци јесу прави спортисти, јер сама чињеница да се баве спортом, да сваки дан побеђују сами себе… у мени изазива једно велико поштовање према њима.

Ово је први пут да знам да су наши медији (телевизије) преносили такмичења са Параолимпијских игара. Нису преносили сва такмичења, али су пратили наше параолимпијце и мислим да је то важно и за све особе са инвалидитетом, али и за нас “нормалне”.

Оно што вероватно сви знамо је да је на Параолимпијским играма у Рио де Жанеиру Србија остварила одличан резултат освојивши девет медаља. Наши параолимпијци су освојили
три злата:
– Ласло Шурањи у стрељаштву
– Борислава Перић-Ранковић у стоном тенису и
– Жељко Димитријевић у бацању чуња
два сребра:
– Перић-Ранковић и Нада Матић у стоном тенису и
– Милош Митић у бацању чуња
и четири бронзе:
– Шурањи у стрељаштву,
– Матић у стоном тенису,
– Митар Паликућа у стоном тенису и
– Немања Димитријевић у бацању копља

Ако узмемо у обзир и чињеницу да је наш параолимпијски тим имао само 16 такмичара овај успех је још и већи. Баш због тога ћу и навести понешто о освајачима медаља, јер мислим да заслужују да их мало боље упознамо. Информације о нашим осталим параолимпијцима можете пронаћи у текст Ко су српски параолимпијци одакле сам и ја извукла ове податке:

Ласло Шурањи се бавио бројним спортовима, али након несреће која га је задесила на летовању, када остаје са трајном повредом кичме, Ласло се усресређује на стрељаштво. Најпре почиње да се бави рекреативно, али врло брзо тренинзи постају све озбиљнији и 2005. постаје репрезентативац Србије. Осим бројних признања и обарања рекорда, овај спорт доноси му мотивацију и могућност за проширење видика. У Рију је освојио злато и бронзу.

Борислава Перић-Ранковић бавила се кошарком у колицима, али се на наговор пријатеља Златка Кеслера опробала у стоном тенису, и сада, 14 година касније, може да се похвали титулом најбоље спортисткиње на планети у категорији стонотенисерки са инвалидитетом, која јој је додељена од стране Међународне стонотениске федерације у Лисабону 2015. године. Осим тога, Борислава броји преко 200 освојених медаља на званичним међународним такмичењима, укључујући сребрну медаљу освојену на ПОИ у Пекингу 2008. и Лондону 2012. Титулом најбоље спортисткиње на свету улази у историју српског спорта и осигурава прво признање овог типа за своју земљу. У Рију је освојила злато и сребро у дублу са Надом Матић. Мени лично најдирљивији моменат Параолимпијских игара била је додела медаља где су се Борислава и Нада држале за руке и певале химну.

Жељко Димитријевић се пре несреће која га је задесила 1990. године активно бавио фудбалом. Након повреде наставља да се рекреативно бави спортом за особе са инвалидитетом почевши од 1997. Након учешћа на домаћим такмичењима бива запажен од стране тадашњег селектора атлетске репрезентације Србије, Властимира Голубовића и од тог тренутка почиње професионално да се бави атлетиком. Жељкова дисциплина је бацање чуња у класификацији Ф51 – класи квадриплегичара, у којој је на ПОИ 2012. освојио златну медаљу, оборио светски рекорд и постао први златни параолимпијац Србије као самосталне државе. Жељко тренутно држи апсолутни рекорд у својој категорији. На ЕП у Холандији 2012. обара рекорд европских шампионата, док на Светским првенствима у Дохи и Гросету такође обара рекорде светских шампионата. У Рију је освојио злато.

Нада Матић након повреде која ју је трајно везала за колица први пут узима рекет за стони тенис у руке. Од 2003. почиње професионално да се бави стоним тенисом, а само годину дана касније враћа се са медаљом са свог првог међународног такмичења. У Рију је освојила бронзу и сребро у дублу са Бориславом.

Милош Митић од 2011. почиње да се бави атлетиком за особе са инвалидитетом, дисциплина бацање чуња. Наступа на разним међународним такмичењима, а од 2014. бележи значајне резултате у својој дисциплини, освајајући сребрну медаљу на ЕП у Велсу, те бронзану медаљу на СП у Дохи 2015.  У Рију је освојио сребро.

Митар Паликућа стоним тенисом почео је да се бави 2005. Након учешћа на неколико турнира у Србији, почиње активније да се бави овим спортом и три пута осваја титулу првака државе. Позив за репрезентацију одмах је оправдао остварујући бројне успехе на међународним турнирима, а нарочито освојивши златну медаљу на ЕП у Сплиту 2011. године, у појединачној и у екипној конкуренцији, а потом осваја медаље и на наредним европским и светским првенствима. У Рију је освојио бронзу. Један од четворо који су у једном дану освојили медаље.

Немања Димитријевић је српски репрезентативац у бацању копља, а освојене бронзане медаље на Светском првенству прошле, као и на Европском првенству у атлетици за параолимпијце ове године у Италији тек су почетак успеха који чекају овог врхунског спортисту. У Рију је освојио бронзу.

И остали параолимпијци који су учествовали у Рију заслужују све похвале. И они заслужују да им буде приређен дочек. И биће ми јако жао ако се ово написано у тексту ВЕРОВАЋЕТЕ: Нећемо дочекати параолимпијце испод балкона, разлог је тужна слика Србије обистини!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s