Анин рођендан у пет чинова

Иако у нашој породици постоје два октобарска рођендана онај први увек некако остане у сенци (мада Ана и Марина увек украсе торту и купе поклон и честитку, о чему сам и писала). Али зато се Анин рођендан продужи и траје као драма у пет чинова:

1. Прослава рођендана са другарима у школи

Прослава рођендана у школи

Прослава рођендана у школи

У вртићу је ово био централни догађај, јер су они тог дана у вртићу имали праву журку, па су још другари цртали цртеж, а васпитачице их увезивале у албум који је добијала као поклон.

2. Свечани ручак у кући

Некако нам је глупо да тај дан кад нам је Господ подарио наше прво чедо љубави прође као сасвим обичан дан. Зато и спремамо мало свечанији ручак за укућане, а за торту ове године је била задужена бака Снежа 🙂
3. Породични ручак

Прве две или три године (док није почела да слави са другарима у вртићу) ово је био централни догађај. Сад је већ дошла у фазу да јој је мало досадно да се игра са „малишанима, они се играју као бебе“. Мада се куми заиста обрадује, чак јој је ове године показивала свеске да кума види како она лепо пише и шта све зна!
Иначе, врло често „наручи“ какву торту жели, а ми јој испунимо жељу.

4. Ове године смо први пут почастили и другаре на фолклору – однела је кесицу бомбона, поделила им на крају пробе, а они јој певали „Диван дан“

5. Журка за другаре

Први пут смо организовали журку за другаре за њен пети рођендан. Те године је и почела да иде код другара на рођендане и увек сама бира поклоне!
Ове године на списку гостију биле су и другарице са фолклора и један другар из Ниша. Ана је састављала јеловник: мини пице, кифлице са сиром, жу-жу, руска салата, ћевапи… Она је желела интегрално/ражану варијанту како би другарима понудила здраво послужење, али смо ипак остали при класичној. Иако сваке године помислимо да више никад нећемо организовати овако нешто, ипак тврдоглаво остајемо при свом ставу да је прослава рођендана у кућној варијанти најбоља. Поједине другарице долазе већ четири године, и то ми је доказ да им је лепо.
Дефинитивно је журка за другаре постала централни догађај, јер је то прилика да на једном месту окупимо другаре из вртића који више не иду са Аном у школу и другаре са фолклора, и да се сви лепо друже. За нас можда јесте мало напорније, али кад их видим колико се лепо друже, мени је пуно срце 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s