Новогодишњи концерти КУД-а „Димитрије Котуровић“

У нашој породици већ четири године последњи викенд у децембру је посвећен новогодишњим концертима КУД-а „Димитрије Котуровић“. Углавном су два концерта, у две вечери.

Прве године је Ана учествовала само прво вече. (Она је кренула два месеца раније на фолклор, тек напунила пет година. Кад су ми рекли да ће крајем децембра имати концерт ја сам их онако збуњена питала „Зар ће за два месеца успети да се спреме за концерт?“ Само су се насмејали и рекли „Видећете“)
Следеће године је наступала обе вечери (прво вече је била једна од неколико девојчица које су биле изабране да помогну млађој групи, а друго вече је био наступ њене групе)
Прошле године је био само један концерт у спортској хали, и свима је остао у неком бледуњавом сећању, јер тај простор ипак није намењен за концерте! Тада су наступале и Ана и Марина, Дуле је гледао своје секе… Нама је то био мали породични празник 🙂
Овогодишњи новогодишњи концерти су посебно значајни – сада породица Филиповић има три представника.
Ана је требало да наступа обе вечери. Прве вечери је наступала. Сутрадан је поклекла у борби са вирусима, тако да је други концерт провела кући, са баком 😦

Марина је наступала друго вече.

Рекреативци

Пре неких месец и по „тренер“ нам је рекао да рекреативци наступају обе вечери и да су предвиђене две различите кореографије. Ону што смо до сада два пута изводили мало је изменио, али то је оно што знам и у шта сам сигурна, тако да сам очекивала да ћу наступати само једно вече.
Другу кореографију, мени потпуно нову (мада су је рекреативци већ изводили) смо и почели тад да вежбамо. А онда десет дана пред концерт ја у шоку. Запис из дневника каже:
„И ја наступам обе вечери!
За прво вече спремамо „нову“ кореографију (мени је нова, а они су је раније већ изводили). Месец дана смо вежбали у једној постави, где сам ја била при крају. Синоћ је све истумбао. Ја сам дошла у први ред и водим половину круга! Да ли треба рећи да ме хвата паника?!“

Хватала ме паника на пробама, то је чињеница! Пратила сам ја и слушала све што је требало да радим. Трудила се да ухватим неки систем у тој гужви корака које треба да изведемо. И на крају – успела да погрешим 🙂

Друго вече, ја у неком чудном расположењу (Ана је остала кући). Сала препуна, иако то вече није наступао први ансамбл – то вече је било предвиђено за дечије и омладинске групе (ми смо вероватно у рангу фолклорног забавишта 😉 ) Овације публике и аплауз. Већ виђено, већ доживљено, а опет као да је први пут. Сада неке ствари разумем…
Од свега ми је можда најупечатљивији коментар испод видео снимка објављеног на фејсбуку:
„Neki se ubijaju hvaleći one Irce sa svojim plesom.. A pogledajte ovu ljepotu, sklad pokreta.. Predivno.. Bez daljnjeg komentara.. Jos samo VELIKO BRAVO!!“
А ви закључите да ли је поређење са „оним Ирцима“ на месту:

Advertisements

4 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s