О поклонима

Данас је на радију (Београд 202) била тема „Шта би урадио са поклоном који ти се не свиђа?“ А ја већ пар дана размишљам о поклонима…

Последњег дана наставе пред ове празнике Анина учитељица је (заједно са родитељима) приредила журку изненађења која се завршила доласком Деда Мраза и поделом пакетића. Већина деце је одмах отварала пакетиће, а многи су били разочарани што су добили књигу коју већ имају код куће. Ја сам помислила „Данашњим Деда Мразовима није лако“.
Прошле године, код мене на послу, Деда Мраз је и Ани и Марини дао исту књигу (има ли већег разочарења од тога?!) Оне су лепо потписале свака своју књигу и данас, кад хоће да читају песме, свака има своју књигу!
Пре неколико година, опет код мене на послу, Марина је, грешком била уписана као Марко, тако да су те године добиле један мушки и један женски пакетић. У суштини, испало је супер, јер су добиле различите играчке па су се баш лепо играле 🙂
Ана је данас чула на радију питање „Шта би урадио са поклоном који ти се не свиђа?“ и мени је поставила то питање. Ја се озбиљно замислих. Заиста се не сећам да сам било када поклонима налазила мане. Учили су ме да ценим пажњу коју тај поклон представља. И увек одмах, на лицу места отварам поклон.
Мислим да поклон, колико год да онај ко га купује (или прави) размишља о ономе коме је намењен, ипак највише говори о ономе ко поклања. И баш због тога треба ценити труд и пажњу онога ко је поклонио, и не налазити мане поклонима.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s