О презименима

Мене као личност не идентификује презиме. Свакако ћу у Књигу Живих, ако Бог да, бити уписана (крштеним) именом!

Док сам била дете, сви чланови моје породице/породице мојих родитеља имали су исто презиме, презиме мог тате. И ја сам била поносна на то презиме, као што сам и на свог тату поносна. И разнежим се сваки пут кад схватим да је нека моја особина или неки мој поступак наслеђен од њега!
Кад сам се удавала сматрала сам да је нормално да сви чланови моје нове породице имају исто презиме. Самим чином удаје ја више нисам иста, тако да је и промена презимена само потврда те чињенице. Касније, рођењем једног детета ја сам поново постала нека нова ја. Па рођењем другог детета опет нека нова ја… И заиста сам поносна на своју породицу, што се и види на профилној слици на фејсбуку. Па, ипак, темељ мене овакве каква сам данас, поставили су моји родитељи. Неизмерно сам захвална и поносна што је Бог баш њих одабрао да буду моји родитељи!

Сад кад размислим, познајем доста жена које имају два презимена. Никада ниједну од њих нисам питала зашто. То је ствар личног избора. И ја њихов избор поштујем.
Поштујем и избор свих оних који се одлуче за неке друге варијанте. Свако има право на свој избор, а наше је да прихватимо и тај избор и њих као личности!
Имала сам и два ученика (дечака) са два презимена. Једном од њих је било чудно што га ништа не питам, што ништа не коментаришем…

Ово је одговор на текст „Да ли си и ти жена са два презимена?“, јер ме је подстакао на размишљање, а онда ми се учинило дугачко за коментар.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s