Обична жена

Поново тоне, поново је живот притиска са свих страна: таман једно дете прездравило, друго остало кући, муж килав већ данима – изгледа да закачио неки грип, треба да јој дођу гости, а она због посла по цео дан није кући… Као да носи тежину целог света на леђима.

Погурена, полако је ходала, размишљајући о свему што је снашло и што је тек чека. Кренула је на посао, али кад је видела да је њен аутобус већ отишао замало да почне да плаче на сред улице. Стала је, под тежином живота. И почела тихо, у себи да шапуће Исусову молитву „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешну“… Осетила је олакшање, као да је неко подупро тај тежак ранац на њеним леђима…
Зна она да Господ је увек уз њу, ово је само потврдило ту чињеницу.
И хришћани имају проблема, не цветају ни њима руже, али барем терет живота не носе сами!

Advertisements

2 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s