Дани дружења и одмора

Претходне две недеље посветила сам себи, породици, људима и стварима које волим.
Почело је са „блогерском кафом“ – дружење занимљивих жена окупљених око заједничке љубави према лепим стварима. Упознала сам дивне жене креативце које су са толико љубави причале о својим радовима, али и многим другим темама. Уживо сам причала са неким од жена чије текстове на блоговима волим да читам. Жао ми је што неке од оних које „волим да читам“ нису биле на овом дружењу, али надам се да ћемо се упознати на неком наредном дружењу. Вече које ће ми дуго мамити осмех на лице 🙂

Затим је уследио сусрет са кумом (у ствари, ја сам њој била кума на венчању, али то није битно за ову причу) коју одавно нисам видела. Пријало ми је време проведено са њом, као и свака „кафа“ са њом…
Онда смо отишли у Ниш, код баке, где смо наставили са дружењима:
– породични сусрет са мени драгом пријатељицом, коју годинама нисам видела. Дан је био диван, сунчан, уживали смо у шетњи, а на крају је уследила незаобилазна „кафа“
– излазак до града и дечија игра у „паркићу“
– посета Анином и Маринином другару са којим воле да се друже. Деца су се лепо играла, а ми одрасли смо уживали у кафи…
– сусрети са родбином мог мужа, који су нарочито пријали деци
– још једна „блогерска кафа“ – Нега и ја. Диван, опуштен разговор, сада већ блиских душа. И изненађење са њене стране – њени „рани радови“:


Подсетила ме на моје младе-луде године кад сам људима које волим посвећивала и поклањала песме (данас имам поприличну колекцију тих „наменских“ песама, а свака од њих крије своју причу)
– главни догађај је била представа „Зачарана пахуљица“ у Позоришту лутака Ниш. Ове године је и Дуле био са нама, и заиста је лепо реаговао на позориште, представу. Сала је била пуна, што ме посебно радује. Представа није луткарска, али смо уживали у интересантној причи, одличној глуми и дечијим осмесима после представе:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.


Пријали су ови дани, помогли су ми да „напуним батерије“…

Advertisements

11 comments

  1. oblogovan

    Ја у Нишу служио војску. Ретко тамо идем, ал’ кад одем сручи се на мене носталгија онолика. Иако више ништа не “познавам“… 🙂

  2. Повратни пинг: Позоришна представа „Прича о води“ | cy3a

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s