Ту, поред мене…

Ту, поред мене,
живе наизглед обична деца.
Обични људи
шетају градом
живећи своје обичне,
мале животе.
Природа лагано буди се,
а бабе и деде
парком шетају
док унуци трче
и играју се
под нежном сунчевом капом.
Срце моје утисака пуно
и смеје се
к’о дете мајчином лику.
Али, стихова извор пресушио,
речи су стале
к’о снег и кише!

Advertisements

6 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s