Писмо

Драги мој „телефонски пријатељу“,
прошло је… пуно времена…
Сећаш ли се како смо се упознали? У аутобусу којим смо ишли на такмичење. Ти и твоји јарани седели сте испред нас, учили, били у грчу због такмичења. Моја екипа је била опуштенија…

Касније сам те у разговору са другарицма звала Реј Лука, а сви они који су гледали серију Crime story знаће и зашто…
Наше дружење почело је тек две године касније, кад смо се у гимназији нашли учионица до учионице. Ти увек окружен својом рајом, ја увек сама…
Била сам заљубена у тебе, и ти то знаш. Никада ми ниси давао никакву наду, просто си постао мој пријатељ. Моја другарица те је прозвала „телефонски пријатељ“, јер смо сатима разговарали преко телефона…
Веровала сам да је наше пријатељство искрено…
Али, на пробу га је ставио рат од ког сам ја побегла…

Прошао је цео један живот од оног кишног априлског дана када сам заувек отишла… Сада сам мало зрелија него тад, нисам више заљубљена шипарица која сатима цмиздри над својом судбином и не покушава ништа да промени… Не кривим више све друге за лоше стари што ми се дешавају… Нисам више сама… Био си у праву, нашла сам неког ко ме разуме, са којом делим свој живот који испуњавају и три пара очију које ме увек гледају пуна љубави…
А ти?

Ближи се годишњица наше матуре… Да ли ћемо се видети? Да ли ћемо се препознати? Да ли ћемо… Ја бих волела да се видимо…
У ишчекивању нашег могућег сусрета, поздрављам те, надајући се наставку наших бескрајних телефонских разговора од којих је твоја сестра лудела…

Advertisements

5 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s