„Историје случаја“ – Кејт Аткинсон

Дакле, настављам са рубриком #čitajsamnom.
Одлучила сам, да коначно прочитам све књиге са полице, а има их које годинама скупљају прашину.
Још једна, која је у тим околностима дошла на ред.


Џексон Броди. Детектив… Рекло би се, занимљиво штиво за читање…
Да ли су ми госпођа Агата Кристи и њен Херкул Поаро поставили високе стандарде кад су у питању детективи? Изгледа да јесу.
Стил којим Кејт Аткинсон пише… (Подсетио ме на Камија и његовог Мерсоа, који је убио Арапина бранећи се од сунца) Пун неуобичајених поређења… Описује догађаје на чудне начине, повезујући „непријатне“ ситуације и неке баналности… Па, ипак, живот је препун баш таквих ситуација, којих у тренутку када се дешавају нисмо ни свесни. Тек кад касније, из било ког разлога, морамо да проанализирамо неку ситуацију, постанемо свесни нелогичности, баналности, свега онога што се дешава паралелно са оним што желимо да анализирамо, а да тога нисмо свесни. Живот није права линија, и врло често јесте скуп случајности, које нису случајне. Само, тих случајности постанемо свесни много касније…
„… Моја сестра је управо убила мог зета а ја сам размишљала о томе како отклонити мрљу.“
„Људска савест бежи од истине да човек не би полудео.“
„Волела их је, стварно јесте. Само није могла то да осети.

Нису били повезани међусобно, били су као молекули који не могу да се вежу у стабилне елементе, већ се сударају и одбијају као лоптице за лото…“

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s