Неколико „слика“ из детињства

Писма… Сећам се ишчекивања кад ће да стигне писамце… Сваки дан бих нестрпљиво провиривала у сандуче… А тек писање писама… Знало је да се одужи на неколико дана… Сећам се Милице из Шибеника, најдуже је била мој „pen friend“; Мирјане из (Титовог) Ужица; Драгане и Иване из Рушња и Цеце… некада су све заједно, на часовима писале писмо које ме је пар дана касније засмејавало…

Разгледнице… Мали картончићи са сликама градова а са друге стране се углавном писало „Пуно поздрава из… жели…“ Један од мојих првих хобија… И данас их скупљам… Сећам се да сам код бабе у кући виђала вазе направљене од разгледница…

Фотографије… Филмови на које је могло да стане 24, а касније и 36 слика… (Кад сам купила свог „идијота“ ја сам успевала да извучем 40 фотографија!) Још нешто што се жељно и са нестрпљењем ишчекивало… А тек туга и бол кад онај најжељенији снимак није успео… Волим прелистати старе албуме, нарочито оне са црно-белим сликама… Осетим мирис година које су прошле и неће се вратити…

Касете… Музика на длану… Са две стране стало би највише сат времена… Код „празних“ касета могло је стати и сат и по… „Попуњавали“ смо их тако што смо дежурали уз радио, и на звуке жељене песме брзином муње притискали дугме изнад којег је писало REC… И бес кад нам у сред песме пусте рекламу… Постојале су и плоче, али су мени биле „пипаве“ за употребу, па сам их избегавала… Али, и данас волим оно крцкање тако карактеристично за њих (тек сам на факултету, учећи како се записује звук на грамофонску плочу схватила одакле то крцкање!)

Васина торта… Нова година и рођендан нису се могли замислити без ње (Нова година је имала обавезну и руску салату и сарме)… Последња коју сам правила, а никад ми боља није испала, била је кад се мој ујка „оженио“…

Гимнастика, музичка школа, клизање, скијање, летовања, зимовања… Толико успомена, а тек сад видим да сам на свим овим сликама „сама“… Прелистам их, с времена на време, као и албуме са фотографијама, удахнем мирис детињства, поздравим се са малом Сузом, „гвирнем“ у њен дневник, насмејем се тој јогунастој клинки, која још није одрасла… И продужим даље, са осмехом на лицу 🙂

Advertisements

One comment

  1. Повратни пинг: The Versatile Blogger Award | cy3a

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s