„Кафански монолог“ – Љиљана Нинковић

Гледате ме као протуву
Увоштену од алкохола
У идиотској овој крчми
У смраду зноја лоја и дима
А нико од вас појма нема
Како сам лепо дете био
У белом морнарском оделу
Јој буразеру
Кад се сетим…

Требало је да будем пилот
Х-ммм…Волео сам авионе
Само… Били су превисоко
Слушај… Пијем јер ми се гади
Ово земаљско бауљање
Лочем док се не обезнаним
И оног дечка у белом сањам
Учини ми се – само да махнем
Крилима па ћу полетети
Али се увек овакав будим
И знам да су све жене курве
Очајно лоша вина служе
Ове лопуже
Конобарице…

Шта зијаш…Чујеш…Ти си бараба
Стао си овде да изазиваш
Ако ћеш да се бијемо реци
А нећеш је ли…Немаш петљу
Дођи бре брацо овамо… Седи
Кажи шта пијеш…Ево ти рука
Ти си најбољи човек на свету
Шта је…Што бежиш
Курвин сине
Понижење ти да самном седиш
Зато што сам цугнуо мало
Све би вас такве требало редом
Наглавачке из кафане
А не овако …Пустити сваког…
Сестро да платим…Ал нека… Немој
Донеси ми још мало вина
Шта је…Што ме гледате тако
Изгледам вам као последња
Протува ускисла од алкохола
Ма…Ви…У ствари…Немате појма
Како сам лепо дете био
У белом морнарском оделу
И још сам увек такав… Унутра
Где ми не може нико ништа
И мањи сте ми
Од малог прста…

Е то сам хтео да вам кажем
И сад ми је срца на месту

Advertisements

One comment

  1. Повратни пинг: Школско такмичење рецитатора | cy3a

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s