Оаза мира у центру града

Искористила је паузу на послу да прошета градом. Људи око ње су ужурбано јурили за својим пословима. Бука и метеж уобичајени за радни дан пре подне. Обавила је оно што је искористила као изговор да изађе. Одлучила је да се врати дужим путем.

Скренула је у улицу којом годинама није прошла. Као да је закорачила у други свет – мир, тишина, негде у даљини се наслућује бука града… Као да плута по мору затворених очију упијајући снагу и мир природе… Као у детињству, на викендици, док гледа град испод себе у магли а изнад ње високо чује се кликтање орла… Као оне вечери када заронила је у најлепше плаве очи…
Задњи кораци овом нестварном улицом вратише је у бучну стварност. Али, на њеном лицу наслућивао се благи осмех мира који испунио је душу њену…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s