Финално такмичење „Кенгур без граница“ 2017.

Све је почело још пред крај првог полугодишта кад ме је Ана питала да ли може да се пријави на такмичење „Кенгур без граница“. Ја сам јој рекла да мора сама да одлучи – ако се пријави добиће сву нашу подршку, а ако се не пријави – ником ништа. Сутрадан ми је рекла да је одлучила да се пријави!
За тај први круг такмичења провежбали смо све задатке од претходних година, и са учитељицом су вежбали. Нисмо имали никаква очекивања. Ја сам је више припремала за варијанту да ако лоше уради, да се не секира…
Када нам је учитељица саопштила информацију „Prema zvaničnim rezultatima Medjunarodnog takmičenja „Kengur bez granica“, na nivou Republike Srbije, naši CAREVI su pokazali fenomenalne rezultate: III NAGRADA ZA NAŠU ANU FILIPOVIĆ i čak 5 POHVALA … Inače, oni su bili i najuspešniji na nivou naše škole! 🙂 🙂 „ просто смо били затечени!
Након тога, пар дана касније, учитељица ми шаље поруку са обавештењем о финалном ткмичењу: „Videcemo kako su to zamislili… oni sada prvi put organizuju ovo finalno takmičenje, pa ne znam kako su to zamislili.“ све је и остало на томе да треба још мало да вежба задатке, чисто да не испадне из штоса. Али, то је било крајем априла (месец дана пре такмичења – дакле, довољно времена за вежбање), а нама је уследио период пун неких породичних дешавања, па Анина рекреативна, па се вратила са рекреативне и два-три дана била нешто сва никаква, а недељу дана после повратка било је финално такмичење! Треба ли рећи да апсолутно ништа није вежбала?! (наравно, кривицу за то, ипак, сносимо ми као родитељи!)

Као што је већ речено – ове године је први пут организовано ово финално такмичење, у средњој школи за информационе технологије ITHS, у недељу 28.5.2017.
Ми смо кренули породично на такмичење, да Марина и Дуле испрате секу, да се ми мало прошетамо док је Ана на такмичењу, а после да се муж врати кући да они спавају, а нас две да останемо и сачекамо доделу награда!
Што се организације тиче – било је неких мањкавости, али ако узмемо у обзир да је ово први пут организовано то је било и за очекивати​. Само такмичење је било организовано супер – спискови са распоредом по учионицама били су већ раније послати такмичарима, тако да је свако знао где треба да иде. У самим учионицама места су већ била обележена именом и презимемом детета, за свако дете припремљена свеска за вежбање, хемијска оловка и флашица воде​. Можда бих једино могла наћи замерку што су им пре такмичења поделили медаље и дипломе за претходни ниво такмичења, верујем да би био потпунији ефекат да су на крају, на додели награда СВИМА поделили награде, при чему би најбоље рангиранима додали и новоосвојене медаље и дипломе! А првопласирани ученици, у свих 12 разреда, добили су таблет!
Све после самог такмичења није било баш најбоље организовано, почев од чињенице да за такмичаре није било припремљено никакво послужење (иако је програм трајао цео дан), преко кашњења објаве резултата, ранг листа и доделе награда. У ранг-листама било је толико грешака (у имену детета, називу школе или места из ког долази… ), па је и то можда био разлог кашњења доделе награда, јер је било јако пуно жалби (можда је, ипак, требало оставити више времена за жалбе?!)
Кад су изашла решења задатака било је родитеља који су галамили на своју децу „како си ово погрешио“, „срам те било, шта си мислио“…
Ана ми је причала да је у њеној учионици од неколико Мађара који су полагали заједно са њом, само један дечак знао српски, па је морао да преводи осталим такмичарима (немам ја ништа против да они уче мађарски, да уче мађарску историју, имамо у крају људе који нису Срби и који негују свој језик и своју традицију и ја их баш због тога изузетно поштујем; али мислим да није у реду да живе у некој држави и да не знају језик те државе!), причала ми је како се нека девојчица расплакала на сред такмичења (није успела да чује због чега), али су је врло брзо смирили. Било је деце која су заборавила оловке… Па ипак, стекла сам утисак да све то није било претерано стресно за децу…
Организатори су пре доделе медаља објаснили због чега је уведено ово финално такмичење: Министарство не признаје дипломе са овог такмичења јер не може да контролише регуларност такмичења зато што деца полажу у матичним школама​. А начула сам од неких наставника да постоје школе које годинама уназад имају нелогично велики број награда у односу на укупан број такмичара из целе Србије!

Ана је освојила 43 поена што је, ако узмемо у обзир да апсолутно није вежбала – сјајан резултат! Ово такмичење било је једно велико искуство и за њу и за нас! Сада знамо колико она може, а и она то зна!

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s