Путовање у свемир

Одлетела сам ракетом​ у свемир. Шетала сам по Месецу и одједном сам угледала како ми у сусрет иду фламенко плесачице. Баш сам се лепо играла са њима. После тога су ме училе кораке из фламенка. Нажалост, то је кратко трајало. Оне су морале да иду, а ја сам наставила своју шетњу по Месецу. Чинило ми се да их познајем од почетка живота.
Изненада сам наишла на ЦРНУ РУПУ. О, неее, прогутала ме је Црна рупа! Мислила сам да је то био последњи тренутак мог живота. Затворила сам очи како ништа не бих видела. Осетила сам како ме неко вуче на горе. Радовала сам се када ме је непознати човек избавио. Био је то ЧАРОБЊАК. Захвалила сам му се и обећала да никада више нећу ићи у свемир без њега. У знак захвалности ракетом сам га одвезла кући. Од тада више никада нисам ишла у свемир без њега. Била је то баш узбудљива АВАНТУРА!

Ана Филиповић

КРАЈ!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s