„Последњи хришћанин“ – Исидора Бјелица

Књига коју сам пре 15-ак година први пут читала, на препоруку пријатељице чије мишљење изузетно ценим. Заиста је оставила јак утисак на мене.
Сада, под утиском неких прочитаних књига и одгледаних филмова и неких својих размишљања одлучим да се поново вратим Давиду, између осталог да видим да ли ће поново оставити исти утисак на мене. Прочитала сам је „у даху“ (ако узмемо у обзир да књиге читам скоро искључиво у аутобусу то „у даху“ је врло растегљив појам). И поново остала затечена силином емоција!

„Последњи хришћанин“ је дефинитивно роман који вас не може оставити равнодушним. Болеће сазнање да савремена цивилизација тежи таквој будућности, да много тога није више будућност, већ садашњост… Болеће универзалност сукоба материјалног и духовног… У унутрашњој борби Давида, Блондине, Акре, Спида свако ће моћи пронаћи себе или неког себи блиског…
„можда је све лаж, можда грешимо, можда је тамо истина… а, опет, можда је Спољни Свет велика шарена лаж тако привлачна и паклена​…“
„Желео је да уђе унутра као уљез, тих и неприметан за централни компјутер, да изучи тај свет благостања и радости, без претходне потврде оданости. Или, просто речено, желео је да он уђе у крв тог света и да је прегледа, а не да свет уђе у његову крв и да је зароби.“
Описане су различите врсте љубави, које срећемо у свакодневном животу, али ретко кад дођу до екстрема приказаних у књизи.
„Ништа није далеко, ни дуго, што нас води циљу“
„И у твом и у њиховом свету име је шифра истине и не смеш грешити у именовању. Име је формула, Давиде, оно је граница између лажи и истине.“
„Изабрати смрт било је лако, ако си имао љубав. Али Бога је било тако тешко волети, а Давида лако. Могла је волети Бога само кроз Давида. Да јој је Бог дао Давида она би му дала душу“
„Лудило је остао највећи табу Стварног Света који је негирао постојање душе одвојено од тела те је онда није могао ни лечити. Они су знали да лече мозак, али често је лудило било ту, а мозак је био здрав, у ствари, цело тело је било здраво, а човек је био луд.“
Након склопљених корица остаће мучан осећај садашњости која наговештава будућност Стварног Света, али и нада да Љубав је заиста онај „Пети елеменат“ који спашава свет!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s