Искреност

„Мама, шта је Света Гора?
Острво… У Грчкој
Значи, они који су у Грчкој могу да оду на Свету Гору
Само мушкарци
Зашто?
Зато што жене не смеју да иду на Свету Гору
Ја ћу се маскирати у мушкарца
Зар мислиш да Бог неће знати да си ти жена?!“

„Бити хришћанин је као у оној реклами „Или јеси или ниси“ „

„Чисто срце Господ жели
Јеванђеље тако вели“

Дакле, треба увек и свуда бити свестан Божијег присуства јер ће онда и наши поступци бити искрени, чистог срца! Прави хришћанин је искрен!
Шта значи искреност? Да ли је то реаговање у смислу „што на ум то на друм“? Или је такво реаговање у ствари „брутална искреност“ када се саспе другом све у лице, не размишљајући да ли ће неко бити повређен?

„Да сам у његове уши отворено сасуо колико ми се гади безобзирност с којом се организују Свете године, рекао бих чисту истину, али бих се можда изложио опасности да саблазним тог честитог и одмереног човека.“

Да ли је човек искрен ако нешто прећути? Да ли сам ја искрена ако напишем текст за блог, оставим га да преноћи, а ујутру након поновног читања закључим да неко може погрешно протумачити написано и осудити некога, иако ми то није била намера, па текст обришем?

„Камо среће да си хладан или врућ. Овако, зато што си млак и ниси ни врућ ни хладан, избљуваћу те из својих уста.“

Хммм… Изгледа да искреност значи заузимање става! И одбрана свог става! Макар тај став био и погрешан! Ако немаш став ти си од оних „окрећу се како ветар дува“!
Са једне стране треба поштовати друге и не угрожавати њихово право на различитост. Са друге стране треба бранити свој став! Па, ипак, треба пронаћи начин да искажеш свој став, да бориш се за њега, а да не вређаш оне који размишљају другачије од тебе! За то је потребна мудрост коју многи људи, нажалост, немају.
Млаки су и они који су део гомиле, да не кажем стада, који само у гомили имају снаге да неком нешто кажу.
Млаки су и они који на друштвеним мрежама на сав глас бране своја убеђења, а у стварном животу… Знате их, то су они који сваки позив за помоћ болесном детету „лајкују“, али им не пада на памет да пошаљу SMS или оду до поште да уплате 100 динара помоћи.
Млаки су и они који „пузе“ пред шефом, а кад изађу из фирме олајавају га на сва уста…
Не треба бити млак! Не треба бити део стада! Треба бити свој, достојанствен и искрен!

Искреност је повезана са поверењем. Врло често људи не желе да буду искрени, из страха да друга страна неће бити искрена према њима, па да поштеде себе да буду повређени. А заборављају да је речено „ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско“. Поверење јесте двосмерна улица, али и искреност је такође двосмерна улица. Ако на средину улице поставимо Бога онда и искреност и поверење добијају другу димензију!

„Ја сваком човеку прилазим са вером да је поштен човек. Ако није, ако ме превари, шта могу. Нека пред Богом одговара. Моје право није да судим о људима пре него што они покажу шта су!“

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s