Како сам скинула килограме

Најпре да напоменем да никада нисам била оптерећена својим изгледом. Једино када сам редовно стајала на вагу било је током све три трудноће.
Кажу да је потребно отприлике 9 месеци да се организам врати у „почетно стање“. Мада, постоје жене које се већ пар дана после порођаја врате „у фармерке пре трудноће“. Ја се нисам нешто претерано узбуђивала што имам вишак, јер сам га једино осећала у томе што нисам могла да носим сукње (и хаљине) које сам носила пре прве трудноће.

На претходном послу имала сам неколико колега који су месецима после посла ишли у кафић и испијали по неколико сокова сваки дан. Кроз пар месеци сви су набили вишак, да су једва установили од чега, а после су га једва скинули. Много касније сам сазнала колико је шећер у соковима (индустријским) „опасан“!
У првој трудноћи када сам током једног од мерења имала значајно веће повећање тежине доктор је одмах рекао да смањим слано. Ја и иначе не једем претерано слану храну, тако да сам само избацила грицкалице (које сам увек вукљала са собом, да имам „кад огладним“). Тек сам касније схватила да је главни извор соли, у ствари, индустријски прерађена храна, и то не само сухомеснато!
За LCHF сам први пут чула у другој трудноћи. На неком форуму где су се труднице „дружиле“ и размењивале искуства једна искусна трудница је објашњавала шта је то „труднички дијабетес“ и да је један од начина да се он избегне управо LCHF. Схватила сам да је потребно смањити унос угљених хидрата, а ја свакако не дуплирам (уз кромпир, пиринач и тестенину никад не једем хлеб), нисам спадала у ризичну категорију, па ме детаљи нису интересовали.
Трећу трудноћу сам пред крај поприлично тешко поднела, ја сам мислила да је то због година, али испоставиће се да се беба била лоше наместила па је то изазивало све проблеме. Та беба је једина одмах знала шта треба да ради кад сам јој принела сису. Та беба се најдуже ноћу будила да би јела. И због тога сам ја морала да вечерам и то добро, да бих могла да прегурам до јутра. Ајде док сам га дојила, али што наставих и касније…

Знате за ону изреку „Доручкуј сам, ручак подели са пријатељем, а вечеру дај непријатељу„.
Углавном сама спремам храну (уз помоћ мужа 😉 ), трудим се да користим доста различитог поврћа. Немамо своју башту, тако да смо принуђени да користимо и индустријске производе. Наш породични оброк је вечера и трудим се да увек нешто спремим: кифлице, погачице, питу, пицу, пројице… Од тога и Ана носи ужину у школу. Врло често у тесто стављам ражано или хељдино брашно, или „семенкице“… Доручак је оброк који нам је свима обавезан, буквално не почињемо дан, не излазимо из куће док не доручкујемо!
У међувремену сам чула за хроно. Поново се нисам удубљивала у детаље, али сам схватила да је смисао да доручак буде јак, а да вечера буде симболична.
Некако у то време сам почела да осећам да имам вишак и да ми тај вишак смета. У почетку је био само осећај, успут споменут. Па сам онда донела неке одлуке. И почела са спровођењем.
Онда сам се вратила на посао и након неког времена схватила да имам само две сукње кој могу да носим. Једна колегиница је објашњавала другој основе хроно исхране: „Најважније је да се уоброчиш. Постоје правила шта може са чим да се комбинује и кад у току дана. Али, најважније је да између оброка НЕМА грицкалица!“ Иако сам случајно чула то објашњење, знала сам, с обзиром на чињеницу да случајности не постоје, да је прича била намењена мени!
И тако… Почнем ја да размишљам шта бих могла да урадим… И смислим „да треба мало да поведем рачуна о исхрани – ништа између оброка (ако ми се нешто једе – попити воду), смањити количину хлеба и смањити количину хране генерално (кад год се двоумим да ли да узмем још – не узети)!“ Најлакше ми је било смањити вечеру: уместо 3-4 погачице сад поједем једну, остало поједем ујутру за доручак!
Месец дана након почетка спровођења ове одлуке у дело сви примећују да сам смршала. А ја примећујем да много сукњи и хаљина поново могу да носим, а да оне које сам носила у последње време „лете“ око мене. И још важније – осећам се пуно боље.

Ја сам малим променама у исхрани постигла солидан резултат. Не треба, ипак, заборавити ни чињеницу да више од годину дана имам сјајну физичку активност, да сам редовна на пробама и да од самог почетка никад нисам јела након пробе!
Шта вас кошта да пробате нешто слично? Ослушните свој организам, преиспитајте шта можете променити, шта вама прија, а шта вам смета. Покушајте, не може да шкоди 🙂

Advertisements

2 comments

    • cy3a

      Газирано је отров! Мој колега са факултета је уништио јетру са кока-колом и нес-кафом, а о количини шећера у газираном да не говоримо! Тако да потпуно верујем да је твој колега на тај начин скинуо килограме 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s