„Мене све ране мога рода боле…“ – Јадранка Регоје

То нису биле небеске муње
Нити је Свети Илија покору слао
То је сијевнуо усташки нож
Који би по старом ожиљку клао.

То није био небески пламен
Нит’ Огњена Марија шаље своје знаке
Већ опет исти усташки знамен
Изнад отворене старе српске раке.

Не, то није била нека нова војна
Док голорук народ своју муку прти
То недужне прогони „домољубна бојна“
Старим путем измеђ’ Србије и смрти.


Песму је написала моја колегиница, професор српског језика и књижевности, Јадранка Регоје, а испод песме је додала: „Поводом годишњице геноцида над Србима, тзв. Олује, најмање што могу.“ Тако је и ја објављујем на блогу, јер је то најмање што ја могу!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s