Додири душа

Памтим једно давно лето, када сам, вероватно, начинила своје прве кораке ка свету одраслих. Упознах ту девојку на мору. Знала је да ми мсе свиђа један плави младић. Звале смо га Бекер. Кад год би он прошао поред нас ми смо се сашаптавале и кикотале… Наставиле смо дружење и након тог лета, неколико година смо се дописивале…

Касније су уследиле године самоће, када сам писала и писала. Многи стихови написани тих година и данас су ми драги и данас измаме осмех… Било је тих година људи са којима сам уживала у разговору, али то су били само светли тренуци…
Нагли прекид детињства донео је неочекиван сусрет са младићем који ми је одмах освојио срце. Али, колико год да су осећања била узајамна, обоје смо, ипак, били само уплашена деца. А пар месеци након тога – судбински сусрет (бар сам тад тако веровала). Ми, млади, наивни, поверовасмо у речи које није требало ни да чујемо. Можда јесмо били две половине које су се тражиле и нашле, али кажњени и заувек раздвојени због ствари које нисмо смели да радимо. Знам да сам пре сусрета са њим била затворена, негативна, неповерљива. Вибрације моје душе биле су у неким мрачним тоновима. Растали смо се кад је моја душа била у изразито ружичастим тоновима, када сам око себе видела само љубав. Тада је мој живот већ био кренуо неким другим токовима, са неким новим људима који су наставили да обликују вибрације моје душе.
Неколико драгих жена, које обогатиле су мој живот у улепшале мелодију моје душе…
Памтим још неколико „судбинских сусрета“, за које се јако брзо испостављало да то, ипак, нису. Краткотрајна хармонија наших душа, талас страсти који би нас запљуснули, ипак нису били довољни да разгоре ону праву љубав у нама. Па, ипак, тонови којима је вибрирала моја душа мењали су се са сваким сусретом, са сваким растанком… Припремали су се за нешто о чему сам целог живота маштала!
И након сусрета са Њим, након венчања и „меденог месеца“ моја душа је наставила да мења тонове којима трепери… Ана је додала једну боју нежности која ми је, дефинитивно недостајала. Марина је својом љубављу и неодољивим осмехом додала ноту сестринске љубави коју никад нисам осетила… Душан је подигао интензитет љубави на још већи ниво…

Наше душе су у сталном додиру са другим душама, и свака душа која нас дотакне остави свој траг, свака промени боју вибрације наше душе на ову или ону страну… Захвална сам на свим људима који су прошли кроз мој живот, и на свима онима који су део мог живота још увек. Сви они су помогли да постанем оваква каква јесам! Захваљујући свима њима моја душа трепери баш оваквим тоновима…


Овим текстом одговарам на изазов „Место душе“ – моје Место душе заправо јесте хармонија моје душе и душа мени драгих људи…

Advertisements

2 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.