„Друг другу“ – Драган Лукић

Ко има друга, има све —
и пријатеља и помоћ у свакој прилици,
адресу за писма, и гитару за песму,
и још десет прстију када је мало својих десет,
и уво за тајну, и уво за жељу,
и још једне очи, и још једну памет.

Другарство није птица,
— птица одлети.
Другарство није бели зец,
— зец је плашљив.
Другарство није пахуљица,
— пахуљица је лепа, али се истопи.
Другарство није злато,
— злато се купује.
Другарство није шапутање,
— шапутање се претвара у јединицу.

Другарство је као храброст војничка,
као часна реч,
као стално сећање на друга.
Ако живиш у Прилепу, можеш имати друга у Загребу.
Са њим се можеш срести у летовалишту,
на логоровању,
на екскурзији,
на радној акцији,
код бабе и деде на селу.

Тражите се, другови, широм домовине.
Тражите се покрај сваког пута, путељка,
испод сваког брда, планине,
покрај сваке реке, речице,
усред сваког поља, ливаде…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.