Долази зима

29. новембар. Јутарња температура -2°C.
Колико мене сећање служи знало је и много пре овог датума да буде много хладније, да буде снег до колена… Зиме су некада биле много хладније, а ја сам по целе зиме проводила у дуксу и тексас јакни (додуше, јакна је била постављена крзном). Данас морам облачити капут и чизме јер путујем аутобусом (писала сам о догодовштинама на чувеној линији 581 и то два пута). Испод капута примењујем савет Наде Мацуре – облачим се слојевито: мајца кратких рукава и џемпер. У кабинетима је претопло (ко год је радио са рачунарима зна колико они греју), а архитектура наше школе је таква да има много широких холова и пролаза кроз двориште од једног дела до другог тако да је кроз ходнике хладно…
Да ли је у таквим условима реално жалити се на хладноћу, поготово што сви остали запослени имају слојеве и слојеве одеће и на часове иду у јакнама? (а стање је такво откако ја радим у школи)
Није ми јасно, заиста ми није јасно када смо постали тако осетљиви? Зима се ваљда тако и зове зато што је тад хладно!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.