Недеља среће и поноса

#utisak за ову недељу је дефинитивно срећа и понос!


Најпре је Дуле рекао како су у вртићу правили честитке и како ће ми он дати честитку и питао ме да ли ћу бити срећна. Након тога ми је изрецитовао песмицу „Мамица и ја“. Треба ли рећи да сам се сва разнежила… Честитку и цветић сам добила у среду поподне, а он ми је у четвртак поново „дао“ поклоне, овај пут уз рецитовање!

 

У среду нам је Маринина група приредила дивно изненађење:

Стихове које Марина рецитује на приредби:
„Мека јој је рука на образу моме.
Око ме њено погледом прати.
Ја јој на раме главу стављам.
А она ће мени пољубац дати.“
први пут сам и чула на приредби, јер ми апсолутно ништа није рекла! Споменула је да спремају приредбу (и то у прошли петак, јер су им васпитачице тако рекле, да би нам рекли шта треба да обуку) и стално слушала песму „Моја мама дивно прича“
Додуше, стихове сам добила у склопу поклона који ме је сачекао у четвртак:

 

(жао ми је што се на цртежу који је на паноу не види лепо ни мама ни порука зашто Марина воли маму – „зато што брине о нашем здрављу“, али сликала сам телефоном, на брзину, а цртеж постављен превисоко)

Анино одељење ове године није припремало приредбу, маме су биле позване само на „дружење, игру, смех и забаву“. „Цареви“ су смислили „игре без граница“, да мало се такмичимо, али пре свега играмо и дружимо. Сви смо уживали. Велико хвала учитељици на свим дивним идејама које има 🙂
И ове године маме су добиле један практичан поклон – сапун који су деца сама правила!

 

Последња „игра“ биле су „лепе поруке“ где су маме требале да напишу неке лепе поруке деци, а деца својим мамама. Наравно, и Марина је написала, додуше скромно – „желим срећан 8. март“, али зато ме је Анина заиста разнежила:)

 


Са друге стране, и ове године деца су приредила изненађење васпитачицама и из јаслица и из вртића и учитељици и наставницама фолклора. По њиховој реакцији закључујем да, ипак, радимо праву ствар и да наш „мали знак пажње“ буди управо она осећања која треба:

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.


Ове године и ја сам доживела пријатно изненађење – добих ружу на поклон од 30 сјајних момака! Мислим да је дивна ствар да младићи од 17 година, чисто мушко одељење, имају тај осећај за давање малих знакова пажње. И иначе су дивни момци, лепо васпитани и мислим да израстају у добре људе!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.