„Шта је највеће“ – Мирослав Антић

Небо је нешто сасвим, сасвим широко,
па ипак може да стане у свако око,
јер око је веће,
и највеће од свега,
веће од града,
од брега,
веће од мога тате . . .

У њега може да стане сто милиона звезда.
У њега птице долете.
У њега путеви сврате.
У њега уплове бродови.
Догегају се куће и тргови.
У њега дојуре аутобуси
и дотрче сви моји другови.

Јер око је као стотину мора
и још једанпут толико.
Њега никада није препешачио нико,
ни опловио нико,
ни облетео нико.

Једино ако мама у моје око дошета,
тад нема места за небо,
за птице
и мора широка,
јер мама је већа од неба и већа од целог света
и већа од оба ока.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.