Два фестивала
Ево, већ месец дана како сам отворила нову рубрику на блогу (#utisak) – нека врста онлајн дневника, кроз кратак осврт на претходну недељу. Пишем о доживљајима из личног живота, или о догађајима који су оставили утисак на мене. Надам се да вам се свиђа идеја, и да вам неће сметати да наставим и убудуће са овом рубриком 🙂
Дакле, недеља за нама, укратко:
– Заиста нас промисао Божији спаја и заиста се промислом Божијим препознају слични, они који су другачији од света!
– Сујета је страшна ствар! А уметници знају бити сујетни, нажалост! Људи, генерално, знају бити јако сујетни!
Са друге стране, неки који остављају пријатан утисак, као да су мало застранили – мржња према СВИМА који другачије мисле, а овамо се залажу да човек треба да мисли својом главом!
Ја и даље као вук самотњак, у свом свету у коме заиста мислим својом главом (зато и јесам вук самотњак!)
– У једној трци за фотељу два кандидата. Први – савестан, вредан и поштен, али можда ће га функција прогутати. Други – искомплексиран, незадовољан својим животом!
Добар начин да се мисли скрену са притиска и панике који нам се стално намећу!
– Отац Ненад Илић поново моје мисли преточио у објаву на фејсбуку: „Заиста је тешко стање кад због ненормално раширеног бескруполозног јавног лагања и манипулација, међусобно неповерење порасте толико да је тешко наћи догађаје у вези са којима бисмо имали колико толико јединствене ставове.
Као да су нам, мало по мало, украдене заједничке емоције и уместо њих остале само сумње.
Дај нам Боже веру да можемо да останемо народ и да будемо Народ Божији како су то желели наши вечно живи преци.“
– Анина песма „Да имам чаробни штапић ја бих…“ објављена је у Зборнику фестивала поезије београдских основних школа „Мали победник“! Поред њене, песме још петоро деце из њеног одељења су се нашле у том Зборнику. Један од њих пласирао се у финале.
Фестивал „Мали победник“ одржан је у Центру за културу Раковица. Тог дана су деца чије су песме објављене у Зборнику читала своје стихове, а касније су и финалисти читали своје стихове и бирали су се победници који ће учествовати на регионалном фестивалу у Бањалуци.
Толико сјајних песама, дивних стихова, деце која су, и поред треме, читала своје стихове пред пуном салом… Прави празник поезије и дечијег стваралаштва, заиста!
Анине другаре сам снимила све заједно, јер су једно за другим читали своје стихове:
а учитељица је сликала свих седам песама како бисмо сви могли да уживамо и њима:
– Витез фест! Прошле године нисмо могли ићи, јер су рекреативци истог тог дана учествовали на Етно фесту
Ове године успесмо да се организујемо!
Нама је било лепо. Било је и војника и пушака, и витезова и мачева, било је и принцеза, било је и соколова:
На пратећем програму учествовало КУД „Бранислав Нушић“ из Ресавице. Када су нам рекли одакле су, почели су да објашњавају где је Ресавица. Ми смо се насмешили и рекли да знамо где је Ресавица, на шта је један дечко прокоментарисао „Коначно неко у Београду да зна где је Ресавица!“
