Два фестивала

Ево, већ месец дана како сам отворила нову рубрику на блогу (#utisak) – нека врста онлајн дневника, кроз кратак осврт на претходну недељу. Пишем о доживљајима из личног живота, или о догађајима који су оставили утисак на мене. Надам се да вам се свиђа идеја, и да вам неће сметати да наставим и убудуће са овом рубриком 🙂

Дакле, недеља за нама, укратко:
– Заиста нас промисао Божији спаја и заиста се промислом Божијим препознају слични, они који су другачији од света!
– Сујета је страшна ствар! А уметници знају бити сујетни, нажалост! Људи, генерално, знају бити јако сујетни!
Са друге стране, неки који остављају пријатан утисак, као да су мало застранили – мржња према СВИМА који другачије мисле, а овамо се залажу да човек треба да мисли својом главом!
Ја и даље као вук самотњак, у свом свету у коме заиста мислим својом главом (зато и јесам вук самотњак!)
– У једној трци за фотељу два кандидата. Први – савестан, вредан и поштен, али можда ће га функција прогутати. Други – искомплексиран, незадовољан својим животом!
Добар начин да се мисли скрену са притиска и панике који нам се стално намећу!

Отац Ненад Илић поново моје мисли преточио у објаву на фејсбуку: „Заиста је тешко стање кад због ненормално раширеног бескруполозног јавног лагања и манипулација, међусобно неповерење порасте толико да је тешко наћи догађаје у вези са којима бисмо имали колико толико јединствене ставове.
Као да су нам, мало по мало, украдене заједничке емоције и уместо њих остале само сумње.
Дај нам Боже веру да можемо да останемо народ и да будемо Народ Божији како су то желели наши вечно живи преци.“

– Анина песма „Да имам чаробни штапић ја бих…“ објављена је у Зборнику фестивала поезије београдских основних школа „Мали победник“! Поред њене, песме још петоро деце из њеног одељења су се нашле у том Зборнику. Један од њих пласирао се у финале.
Фестивал „Мали победник“ одржан је у Центру за културу Раковица. Тог дана су деца чије су песме објављене у Зборнику читала своје стихове, а касније су и финалисти читали своје стихове и бирали су се победници који ће учествовати на регионалном фестивалу у Бањалуци.
Толико сјајних песама, дивних стихова, деце која су, и поред треме, читала своје стихове пред пуном салом… Прави празник поезије и дечијег стваралаштва, заиста!
Анине другаре сам снимила све заједно, јер су једно за другим читали своје стихове:

а учитељица је сликала свих седам песама како бисмо сви могли да уживамо и њима:

– Витез фест! Прошле године нисмо могли ићи, јер су рекреативци истог тог дана учествовали на Етно фесту
Ове године успесмо да се организујемо!
Нама је било лепо. Било је и војника и пушака, и витезова и мачева, било је и принцеза, било је и соколова:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

На пратећем програму учествовало КУД „Бранислав Нушић“ из Ресавице. Када су нам рекли одакле су, почели су да објашњавају где је Ресавица. Ми смо се насмешили и рекли да знамо где је Ресавица, на шта је један дечко прокоментарисао „Коначно неко у Београду да зна где је Ресавица!“

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.