У сусрет исповести

Исповест – спознање своје грешности, спознање суштине поста! Није пост „гладовање“, пост је, првенствено духовна димензија којом постајемо бољи људи, ближи Господу!

Беседа којом свештеник је позвао верни народ да постави себи као циљ у посту неки подвиг: одрицање неке специфичне хране, престанак пушења, избацивање псовки из речника, појачање молитве, чешће присуство богослужењима… Она већ годинама пред велике постове поставља себи неки задатак. Али, очигледно да негде греши, јер је тек сад схватила да мора уложити много већи труд! Дефинитивно њен подвиг захтева ТРУД!

Жели да смањи присуство на друштвеним мрежама. Мора променити дневну рутину и то тако да одвоји највише пола сата за друштвене мреже (укључујући и мејлове и четове), а остатак времена треба да посвети читању духовне литературе, молитви и писању! Још јој одзвања питање које је једна пријатељица упутила њеној деци „Пуштате ли маму да пише“, а они, збуњени одговорили „Пуштамо“. Она своје писање доживљава као хоби, као тренутан бег од стварности. Не жели своју породицу оптерећивати, не жели одвајати време и простор за нешто лично њено.
Почела је потрагу за новим послом, јер дефинитивно више не може лагати себе и друге и отаљавати посао…

И онда, читајући књигу, једну од оних које терају на размишљање, схватила је шта је то што због чега нема смирење! Због чега и постове отаљава, не излазећи ништа боља из њих! Схватила је да не може задобити смирење док не исповеди све своје грехове: хороскоп, гледање у шољу, хиромантију, гледање у карте, црну магију, покушај самоубиства…
Све су то младалачке занимације, наизглед безазлене. Сви из њеног друштва су се занимали хороскопом, рачунали знаке и подзнаке и ко им према том хороскопу одговара, при упознавању са људима проверавали су своје „знање“ тиме што би рекли „ти мора да си стрелац, имаш …“
Кафу су пили, па су пили и некако је само надошло да почну да окрећу шољу и да посматрају браон мрље на белом порцелану. Тумачили су онако како виде: дебела жена је била комшиница са другог спрата која их је увек терала јер јој ремете поподневни одмор, птица је био сигуран знак да се очекује неко путовање и то авионом на егзотичну локацију… Престала је да окреће шољу и да посматра те мрље кад је угледала своју рођену сестру како лежи у кревету а пар месеци касније она је заиста оболела и заувек их напустила…
Хиромантија јој је од самог почетка била смешна, нарочито зато што је свако ко јој је гледао у длан говорио различите ствари: до сад је једно пет пута требало да умре, требало је да има три мужа, број деце је варирао од нула до пет, путовања и живот у иностранству који се, наравно, нису обистинили…
И тако за сваку од тих „наивних и безазлених занимација“. Можда и успе да их избрише, али последња ставка на списку, нешто што никада никоме није ни помислила да каже, јер се и данас плаши!
Сећа се тог дана кад је хтела да скочи са петнаестог спрата. Прескочила је ограду терасе и стајала над амбисом, грчевито се држећи обема рукама за ограду. А онда је видела свој гроб и своју мајку како неутешно плаче… Успела је да се врати назад, на терасу, у сигурност познатог простора. И никада више није ни помислила. Зато ни у алкохолу није тражила спас, јер је знала да је то пут ка паклу!

Иако их је одавно презрела и одавно са гнушањем слуша све око ње како наклапају добро познате реченице из хороскопа… Није их исповедила и зато стоје као талог на дну њеног срца. И зато осећа немир… Биће то дуга припрема за исповест… Некима прва исповест дође као отрежњење, њој ће то бити ова, након пуних двадесет година од прве. Сада, кад зна значај и смисао молитве пре и после исповести, нарочито разрешне молитве коју мора свештеник да прочита, сада је потпуно спремна да избаци сво ђубре из срца, да коначно може певати „Чисто срце Господ жели, Јеванђеље тако вели…„, а да не осети грч у желуцу! Сада више не поставља питање да ли је њен духовник довољно јак да понесе тежину њених грехова, јер сада зна да свештеник их и не носи, већ их преузимају анђели који ће их спалити у дан Страшног Суда, као доказ да очистила је срце своје!

Након двадесет година поново гледа свет очима пуним љубави и сада заиста у сваком човеку види лик Божији…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.