Штап

„Мама, види, насао сам стап“, рече мали плавушан и отрча до дрвета да копа рупу. Штап, односно гранчица, служи му као ашов 🙂
Поред паркића пролази мама са девојчицом која је очигледно кренула на маскембал – обучена у дугу плаву хаљину од тила, са крилима и чаробним штапићем.
„Еј, стани, морамо прво план да нацртамо“, вичу деца узраста неких десетак година. Иду на „планинарење“, сви имају спремне штапове. Дивно је што ова градска деца имају тај „дивљи“ кутак природе, одмах иза зграда, у коме проводе цело пролеће и лето. Зову га Гај.
А на клупи поред седи деда, ослоњен на штап који му олакшава ходање. Загледан у децу, мислима далеко у прошлости, када био је овчар који је са штапом у руци чувао стадо и слушао његову милу Анђелију како пева „Чобан тера овчице“:


Надам се да сам одговорила на нови блог изазов групе Блогери.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.