„Мали принц“
Док сабирам утиске о књизи чије читање управо заврших, да поделим са вама једну животну мудрост из „Малог принца“, која ми се ових дана мота по глави:
„Одрасле особе воле бројеве. Кад им причате о неком новом пријатељу, никад вас неће запитати о оном што је битно. Никад вам неће рећи: „Каква је боја његовог гласа? Које су му најомиљеније игре? Да ли скупља лептире?“ Него вас питају: „Колико му је година? Колико има браће? Колико је тежак? Колико зарађује његов отац?“ Тек тада сматрају да га познају. Ако кажете одраслим особама: „Видео сам једну лепу кућу од црвених опека са геранијумом у прозорима и голубовима на крову…“, оне нису у стању да замисле ту кућу. Треба им рећи: „Видео сам кућу од сто хиљада франака“. Тада ће узвикнути: „Како је лепа!“ „
Судећи по овим речима ја нисам сасвим одрасла, и много ми је драго због тога 😉
Ima nas još neodraslih 😉
Знам, и радујем се :*