Лакше се дише

Након два месеца психичке тортуре на послу (јер Долази екстерна), сада кад је све готово не осећам олакшање какво сам очекивала!
Јесам, доказала сам себи да могу да радим под притиском, а да останем доследна себи! Нисам подлегла паници свих осталих да по сваку цену скоцкам папире, већ сам СВЕ радила као и иначе!

Својим представљањем инспекцији ја сам задовољна. Повратна информација нејасна, недоречена, збуњујућа…
Али, оно што ми је највише засметало је коментар неког од инспектора „Нико из преподневне смене није остао после часова. Зашто толико журе кући?“ Не свиђа ми се тај амерички систем по коме је посао друга кућа! Мени је породица на првом месту, а сама чињеница да у путу до посла и назад проведем три сата сваки дан, мени је довољна да после посла журим на аутобус како бих што пре стигла кући!


Сада се враћам слатким обавезама које дају праву драж родитељству 🙂

Advertisements

2 comments

  1. hofmanaginica

    Slazem se, ni meni se ne svidja ta ideja po kojoj je posao druga kuća. Mislim da se u Srbiji kopira evropsko – nemački sistem bespoštednog rada ( ili kako ti reče američki ) čime nisam oduševljena. Radi se o preterivanju, koje ne znam čemu služi? Dokazivanju da si profesionalniji od drugih dok porodica trpi, nije to moj svet.

    • cy3a

      Хвала на коментару. Мислим да многи људи деле наше мишљење, али кад упаднемо у машину тешко се ишчупати…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.