Дивна, емотивна недеља

Наставља се једна лепа традиција нашег вртића – посета предшколаца школи. Наиме, један дан, у току пролећа, предшколске групе организовано иду у посету школи. Тамо проведу један час са својим старијим другарима, седе у школским клупама, школарци им припреме неке једноставне задатке (да обоје нешто, да залепе…), понеки припреме и неки кратак скеч, почасте се бомбонама које предшколци донесу… Једно дивно дружење и сјајан начин да будући прваци осете дух школе 🙂
Треба ли рећи да су и предшколци и школарци узбуђени и да се данима само о томе прича 🙂

Још једна традиција – завршна приредба предшколаца 🙂 Васпитачице је са пуно љубави и стрпљења спремају са децом. Деца такође данима буду узбуђена, јер треба увежбати све те рецитације и песме и игре, па запамтити кад ко почиње и кад ко завршава. Родитељи, са друге стране припремају изненађење за васпитачице, што неретко изазове и расправе на вибер групи да ли треба купити ово или оно, како то све упаковати, како им предати поклон… Емотивна приредба, као што и треба да буде ❤
Оно што је ову завршну приредбу издвојило од осталих јесте идеја неких родитеља да деца посаде дрво у дворишту вртића! На тај начин би се и практично заокружила прича о заштити природе о чему су деца цело пролеће причала са васпитачицама (учили су и песмице о природи: Химна природи и Човекова околина). Нарочито је ова идеја добила на значају након сазнања да су посечени борићи у оближњој шуми на Петловом брду! –
Сва деца су након приредбе, у дивним хаљиницама, са лопатицама и кантицама отрчала у двориште (где су пре приредбе родитељи ископали рупу за дрво) и почела да саде дрво. Требало их је само видети како су уживали дајући једном живом бићу прилику да живи у дворишту окружено дечијом грајом. Заиста сам поносна што је и моје дете део ове дивне приче 🙂

Оно што се на нивоу целе предшколске установе сматра завршним догађајем у припремном предшколском програму су Мајски сусрети предшколаца. Обично то буде субота крајем маја, а замишљено је као дружење предшколаца, њихових родитеља и васпитача уз спортске активности и мало ђускања уз музику. Ми то зовемо Спортски дан 🙂 Овај пут сам знала шта ме чека, па сам се обукла како приличи за спортски дан: тренерка и патике. И стварно смо уживали, сви заједно. Чак су васпитачице нагласиле да су се ове године сви родитељи придружили играма 🙂
После предвиђених активности, уследило је послужење за децу и додела диплома:

А онда, крај недеље зачињен још једним дружењем блогера. Поновни сусрет са драгим лицима, а после сваког сусрета још више се учврсти осећање блискости које ме прати од нашег првог сусрета 🙂 Упознала сам неке „нове“ људе – коначно смо се видели „уживо“, иако већ дуго комуницирамо преко блога или фејсбука. Чак сам открила врло занимљивог комшију, са којим сам се заједно враћала кући уживајући у потпуно опуштеном разговору 🙂


Још један утисак, који морам да поделим са вама, јер ме је (пријатно) изненадила вест о Осуђеничкој поезији. Надам се да ће барем награђене песме бити негде објављене, заиста бих волела да их прочитам 🙂

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.